
- Објашњења
- Селфији
Зашто на фотографијама изгледате другачије него у огледалу
У огледалу је лице сасвим у реду, а на фотографији снимљеној исте вечери нешто не штима. Разлике су четири: фотографија лице показује обрнуто, са друге удаљености и заустављено у једном тренутку, а Ви је поредите с лицем које памтите.
1. Огледало замењује леву и десну страну
Своје лице познајете углавном из огледала. Сви остали га познају с друге стране стола, обрнуто. Младеж који је у Вашем огледалу на левој страни лица, на лицу које гледају Ваши пријатељи налази се на десној. Фотографија Вам показује њихову верзију.
То не би било важно кад би лица била симетрична. Она су томе близу, али никад сасвим: једна обрва стоји мало више или осмех вуче на једну страну. Студија из 2014. године то је измерила. Истраживачи су 3D скенирали 100 здравих добровољаца, сваки скен обрнули као у огледалу и положили га преко оригинала. Две површине су се у просеку разилазиле за 0,8 mm.
Мање од милиметра звучи као ништа. Али то лице гледате сваког дана откако знате за себе и знате која је обрва виша. На фотографији је она на другој страни. Лице није постало кривље, јер обртање ситне разлике само пребацује на другу страну и не додаје нове. Постало је непознато, а на сопственом лицу непознато се лако замени за погрешно.
Непозната особа тај проблем нема. Нема познату верзију Вашег лица за поређење, па су за њу фотографија и њена огледална слика само два обична лица. То можете испробати из њеног угла: у наставку је осам лица која никад нисте видели, свако приказано двапут.
Препознајте огледалну слику
8 лица, свако приказано двапут. Једна копија је обрнута. Изаберите оригинал.
Осам селфија из нашег скупа примера. „Оригинал“ је фајл онакав какав је сачуван, а друга копија је његова огледална слика.
Ако сте углавном нагађали, то је очекиван резултат. На лицу непознате особе мало шта, или ништа, не одаје шта је оригинал, а шта огледална слика, и обе верзије изгледају као обична лица.
Сопствено лице је друга прича, и психолози је проверавају од 1977. Те године три истраживача фотографисала су студенткиње у Милвокију и од сваког негатива израдила две фотографије, једну нормалну и једну обрнуту. Затим су сваку студенткињу питали која јој се више свиђа. Око две трећине изабрало је обрнуту, лице из свог огледала. Било их је 21 од 33 у једној студији и 20 од 28 у другој.
Прича се обично наставља тиме да су њихови пријатељи више волели праву фотографију. Та половина је климавија. Пријатељи и партнери јесу нагињали правој фотографији, али кад су први пут питани, ниједан од та два резултата није био статистички значајан. Обе половине потврдила је тек студија из 2010. године. Од 38 одраслих, 27 је више волело сопствену огледалну слику, а најмање 29 праву слику колега с којима су радили годину дана или дуже. Људи који та лица нису познавали нису показали значајну склоност ни ка једној, а у том положају сте током теста били и Ви.
То је склоност, а не закон. У студији из 2023. године 198 студената бирало је између оригиналне и обрнуте фотографије себе, и код обичне фотографије спреда 59% је изабрало оригинал, а 35% обрнуту верзију.
На томе почива и цео трик филтера „inverted“ на TikTok-у. Филтер огледални преглед предње камере обрће назад, у оно што виде други људи. Ако Вам лице у њему изгледа криво, ништа се није померило осим стране на којој се све налази. Људи који Вас познају ту верзију гледају годинама.
2. Селфи је обично ближи од огледала
Друга разлика је удаљеност, а она мења облик лица на слици.
Камера предмете приказује то мање што су даљи. Двапут даље, упола мање. То важи и унутар једног лица, јер је врх носа тачка најближа објективу, а уши су најдаље. С другог краја собе размак између њих једва да је важан. С дужине руке он износи око четвртине удаљености до носа, па камера нос приказује приметно већим од ушију. Померите клизач и пратите уши.

- Од објектива до носа
- 45 cm
- Од објектива до ушију
- 56 cm
- Размера ушију у односу на нос
- 80%
3D скен стварне главе, сведен на висину главе од 23 cm и снимљен виртуелном pinhole камером (камером с отвором уместо објектива) са једанаест удаљености. Сваки кадар показује исти квадрат од 31 cm око лица, онако како фотограф испуњава кадар са било које удаљености. Очи човека на скену су затворене. Скен главе: Lee Perry-Smith, CC BY 3.0.
Рачун иза клизача је кратак. На овом скену уши су око 11 cm иза врха носа. Поставите објектив на 30 cm од носа и уши су на 41 cm, па их камера приказује умањене на 73% у односу на нос. Одмакните се на 2 m и однос је 200 према 211, а уши су на 95%.
Објектива у том рачуну нема. Објектив дуже жижне даљине не мења перспективу. Он фотографу омогућава да стане два метра даље и ипак испуни кадар, а посао обавља удаљеност. Зато водичи за портрете препоручују снимање дужим објективом са око два до два и по метра. Објективи и софтвер телефона мењају слику и на друге начине, али перспектива зависи само од удаљености.
Где су онда на том клизачу селфи и огледало? Истраживачи који су системом за праћење покрета снимили 58 људи док праве селфи утврдили су да је медијана удаљености телефона од носа 43 до 45 cm. Огледало је даље него што изгледа, јер је Ваш одраз иза стакла онолико колико Ви стојите испред њега. Станите на 50 cm од огледала у купатилу и своје лице гледате са око једног метра. Селфи се снима са мање од половине те удаљености.
Да ли селфи повећава нос за 30%?
Можда сте прочитали да је тако. Број је стваран, али потиче из прорачуна, а не са фотографија људи. За рад са Универзитета Ратгерс из 2018. године истраживачи су направили геометријски модел просечне главе. Кад је камера на 30 cm, нос модела је 30% шири код мушкараца и 29% код жена него кад је камера бесконачно далеко. Модел ту ширину мери у односу на лице у равни јагодица, коју смешта пола дужине главе, око 10 cm, иза обрва. То је, дакле, рачун са клизача, примењен на обрве и јагодице тамо где клизач користи врх носа и уши.
Кад су истраживачи мерили фотографије стварних људи, бројеви су били мањи, а мерили су и друге ствари. Тим из Даласа је 2022. фотографисао 30 добровољаца телефоном са 30 cm и студијском камером са 1,5 m. На селфијима су носеви били 6,4% дужи, а ширина у основи носа није се значајно променила. Студија из 2024. године на 12 особа показала је да је средњи део лица на фотографијама телефоном са 30 cm вертикално издужен за 12%, опет у поређењу с фотографијама са 1,5 m.
Те промене звуче мало. Довољне су да отежају препознавање. У експерименту из 2017. године људи су гледали парове фотографија и говорили да ли је на обе иста особа. Кад су обе фотографије снимљене са исте удаљености, они који лица нису познавали тачно су препознали парове исте особе у 97% случајева. Кад је једна снимљена са 32 cm, а друга са 2,7 m, у 69%. Они који су лица познавали остали су близу 100%. Камера се померила, и за непознатог посматрача иста особа је у скоро трећини случајева постала неко други.
3. Фотографија је један тренутак
Трећа разлика је време. У огледалу се Ваше лице креће, и покрећете га Ви. Наместите израз, нагнете главу под углом који Вам се свиђа и погледате. Фотографија из тог кретања издваја један тренутак, а многи такви тренуци падају између два израза: пола трептаја, уста између два гласа, поглед у страну.

Шест тренутака једне особе док говори. Камера може да ухвати било који.
Да ли насумичан тренутак заиста изгледа лошије од лица у покрету? Психолози су то 2012. проверили и резултат назвали ефекат замрзнутог лица (frozen face effect). Узели су видео-снимке са интернета на којима говори 20 људи, исекли 40 клипова од по две секунде и клипове раставили на њихових 1 200 кадрова. Оцењивачи су затим процењивали колико су клипови и појединачни кадрови ласкави. У 91% поређења која нису завршена нерешено кадар је изгубио од клипа из ког потиче. Код нове групе оцењивача иста лица добила су за привлачност 4,6 од 7 као видео и 3,9 као непокретни кадрови.
Две ствари спречавају да ово буде последња реч. У првом експерименту било је само седам оцењивача. А кадрови су били насумични тренуци говора. Кад је други тим упоредио видео-снимке 60 мушкараца с непокретним кадровима одабраним да изгледају неутрално и природно, просечне оцене нису се значајно разликовале. Насумичан кадар, дакле, обично изгледа лошије од лица у покрету, а добро одабран не мора. То је добра вест, јер бирати можете и сами.
И без покрета, две фотографије исте особе могу изгледати као две особе. Истраживачи су 2011. прикупили 40 фотографија са интернета, по 20 за сваку од две холандске ТВ личности, и замолили британске добровољце који нису познавали ниједну да фотографије разврстају на гомиле, по једну гомилу за сваку особу. Тачан одговор биле су две гомиле. Медијана је била 7,5, а најчешћи одговор девет. Холандски добровољци који су обе личности познавали углавном су направили две. Свака појединачна Ваша фотографија је једно извлачење из тако широког распона.
4. Фотографију поредите с лицем које памтите
Последња разлика уопште није у фотографији. Да бисте закључили да на фотографији нешто није у реду, морате је с нечим упоредити, а то нешто је Ваша представа о сопственом лицу. Има доказа да је та представа помало улепшана.
Николас Епли и Ерин Вичерч (Nicholas Epley, Erin Whitchurch) су 2008. фотографисали студенте и од сваке фотографије направили низ верзија. Неке верзије су у корацима од по 10% приближили композиту привлачних лица, а друге непривлачном лицу. Касније је сваки студент добио тај низ и у њему тражио праву фотографију. У просеку су бирали верзију померену ка привлачном крају, за 6% у једном експерименту и за 12% и 13% у друга два. Слично су поступили и с лицем пријатеља, а код лица непознате особе значајног помака није било.
Ако сте виђали да се ова студија цитира, вероватно је то било уз број 20%. То је била једна верзија, она која је у једном експерименту добила највишу оцену „ово сам ја“, а не просечан избор. Нисмо нашли ни регистровану репликацију тог експеримента. Најближа потврда је студија из 2019. године у којој су људи бирали међу девет верзија сопственог лица, постепено учињених привлачнијим или мање привлачним, и опет изабрали ону мало ближу привлачној страни.
Могуће је, дакле, да верна фотографија губи од мало лепшег лица у Вашој глави. То не значи да је свака фотографија која Вам се не свиђа верна. Ако можете да покажете шта на слици није у реду, ове студије нису разлог да себе убеђујете у супротно.
Огледало или камера: шта је тачније?
Ни једно ни друго. Огледало показује Ваше лице у покрету, са замењеном левом и десном страном. На необрнутој фотографији лева и десна страна су онакве какве их виде други, а покрета нема. Уз то, свако од њих показује лице са своје удаљености.
Корисније питање је који је приказ најближи ономе што види друга особа. Узмимо један обичан случај, некога ко седи преко пута Вас за столом. Та особа Ваше лице види необрнуто, у покрету, са око једног метра. Табела уобичајене приказе Вашег лица пореди с те три ствари. Лице које памтите је изостављено, јер припада Вама, а не неком од приказа.
| Приказ | Лево и десно | Удаљеност | Покрет |
|---|---|---|---|
| Огледало | Лево и десноОгледално | УдаљеностДвострука удаљеност до стакла | ПокретУ покрету |
| Селфи на екрану, пре окидања | Лево и десноОгледално | УдаљеностДужина руке, око 45 cm | ПокретУ покрету |
| Сачуван селфи | Лево и десноПодешава се у апликацији камере | УдаљеностДужина руке, око 45 cm | ПокретЈедан кадар |
| Фотографија коју је снимио неко други | Лево и десноКако виде други | УдаљеностЗависи где је та особа стајала | ПокретЈедан кадар |
| Ваш прозорчић у видео-позиву | Лево и десноОгледално, ако се не искључи | УдаљеностЗависи где је веб-камера | ПокретУ покрету |
| Оно што виде остали у позиву | Лево и десноКако виде други | УдаљеностЗависи где је веб-камера | ПокретУ покрету |
| Видео на ком Вас је снимио неко други | Лево и десноКако виде други | УдаљеностЗависи где је та особа стајала | ПокретУ покрету |
| Ви, у очима особе преко пута за столом | Лево и десноКако виде други | УдаљеностОко једног метра, уз промене | ПокретУ покрету |
Зеленом бојом означена су поља која се поклапају с оним што види особа преко пута за столом.
Ниједан ред није Ваше право лице. Последњи ред је само свакодневан поглед на њега. Видео који неко други сними са око једног метра поклапа се с њим у све три колоне. Огледало, с пола метра, разликује се само по левој и десној страни. Сачуван селфи разликује се по удаљености и по томе што је један кадар, а и по левој и десној страни ако га телефон чува огледално. Преглед селфија на екрану разликује се по левој и десној страни и по удаљености.
Два реда зависе од подешавања, и вреди знати како је оно постављено код Вас. iPhone преглед предње камере приказује огледално, а затим фотографију чува обрнуто, осим ако је у подешавањима камере укључена опција Mirror Front Camera (пресликавање предње камере). На Galaxy телефонима исти прекидач се у енглеском интерфејсу зове „Save selfies as previewed“ (чување селфија као у прегледу), а на Pixel телефонима „Save selfie as previewed“. Ако Вам се, дакле, чини да се селфи обрне у тренутку снимања, тако и јесте. Екран Вам је показао огледалну верзију, а у галерији је остала она друга.
Видео-позиви раде исто са обичном веб-камером. Опција „Mirror my video“ у Zoom-у мења само оно што видите Ви. Teams апликација за рачунар Ваш видео приказује огледално ако то не искључите, а подешавање не мења оно што добијају други. Meet Ваш сопствени приказ даје огледално, а свима осталима Ваш видео шаље необрнут.
Шта да промените кад се фотографишете
Лице које памтите не можете да промените, али остале три разлике су у Вашим рукама. Ово је за прилике кад Вам фотографија треба. Чим имате неколико које бисте употребили, станите.
- Одмакните се. Удаљеност је најлакше поправити. Подуприте телефон на метар и по од себе или га дајте неком другом, користите задњу камеру, а фотографију после исеците. Исецање је безбедно, јер исечена фотографија задржава пропорције удаљености са које је снимљена. Како све поставити, пише у нашем водичу за портрет телефоном.
- Снимите двадесетак кадрова у једном снимању, па станите. Један кадар је један тренутак, а по ефекту замрзнутог лица насумичан тренутак обично прође лошије од лица у покрету. Двадесет кадрова Вам даје из чега да бирате. Тај број је наш, а не из неке студије.
- Проверите како Ваш телефон чува селфије. Ако их чува онако како изгледају у прегледу, сваки селфи који пошаљете је огледална верзија. На њу сте Ви навикли, али људи који Вас познају виде је с непознате стране, а сваки натпис иза Вас буде исписан уназад.
Ко треба да изабере Вашу фотографију?
Постоји и друга група истраживања, у којој се огледала уопште не помињу. Она поставља једноставно питање: ко бира боље фотографије неке особе, она сама или неко непознат?
У првој студији, са Универзитета Новог Јужног Велса, студенти су рангирали сопствене фотографије са Facebook-а по томе колико свака личи на њих. Исте фотографије рангирали су и непознати људи, који су студента видели само накратко. Затим је трећа група покушала да најбоље рангиране фотографије повеже с особом. Боље им је ишло са избором непознатих него са избором самих студената, а још боље кад је узет просек рангирања више непознатих.
Друга се бавила утиском, а не сличношћу. У њој су 102 студента дала по дванаест фотографија и оценила колико је вероватно да би сваку употребили на профилу на друштвеној мрежи, на сајту за упознавање и на пословном профилу. Исто је за њих урадила и непозната особа. Одабране фотографије затим је оценило неколико стотина оцењивача на интернету. Избор непознатих оставио је бољи први утисак. Особе на тим фотографијама оцењивачима су деловале поузданије и компетентније. Код привлачности разлика није била значајна.
Трећа студија, из Торонта, нашла је сродан раскорак. Људи који често праве селфије свој селфи су оценили боље од фотографије коју им је направио експериментатор. Спољни оцењивачи нису.
Зашто би неко непознат бирао боље? Студије то не кажу, а четири разлике нису ни испитивале. Оне су једно могуће објашњење. Сопствену фотографију поредите с лицем које је огледално, у покрету, виђено са друге удаљености и упамћено као мало лепше, а непознатој особи ништа од тога не смета. Студије заиста показују нешто уже. Кад ће о фотографији судити непознати људи, туђи избор је прошао боље од избора онога ко је на њој.
Ево како бисмо ми то применили. Ово иде даље од онога што је измерено.
- Одлучите чему фотографија служи. Препознатљивост и први утисак два су различита посла. У другој студији људи су за различите врсте профила бирали различите фотографије.
- Направите ужи избор од оних које бисте употребили. Право вета остаје Вама.
- Питајте двоје или троје људи. У првој студији људи су се слабо слагали око тога која фотографија највише личи, па једно мишљење није довољно. За сличност питајте људе који су Вас видели. За први утисак питајте људе који Вас не познају, јер су они ближи публици.
- Питајте за конкретан задатак. На „Која од ових највише личи на мене?“ или „На којој од ових изгледам као неко с ким бисте радили?“ добићете кориснији одговор него на „Која је најбоља?“
Шта одабрана фотографија мора да постигне у величини сличице, пише у нашем водичу за профилну фотографију на LinkedIn-у.
Где се ту уклапају AI портрети
Ми правимо AI портрете од селфија, па све ово важи и за наш производ. Кад купац каже „не личи на мене“, могућа су два узрока и треба их разликовати.
Први је све горе наведено. Портрет је један кадар. У седам парова селфија и портрета које смо проверили за овај текст ниједан портрет није испао обрнут. Седам парова није гаранција, али тамо где то важи, портрет направљен од необрнутих селфија показује Ваше лице с оне стране на коју сте мање навикли.
Други узрок је модел. Генерисана фотографија може да погреши онако како ниједно огледало ни камера не могу. Модел за слике може да промени лице. Може вилицу да учини угластијом, нос правијим или лице неколико година млађим, и испадне ласкава фотографија неког другог. То зовемо одступање од сличности, и то је грешка у слици.
Оба могу бити на истој слици и не можете их увек раздвојити. Код првог помаже друго мишљење. Неко ко Вас познаје може да каже да ли Вас види на фотографији, мада потврдан одговор не искључује одступање. Да бисте потражили одступање, упоредите портрет с више својих фотографија и урачунајте шта удаљеност, угао и светло чине вилици или носу. Удаљеност камере не помера младеж и не скида лицу десет година.
А да бисте одбацили портрет, не морате ништа да доказујете. Ако по Вашем мишљењу не личи на Вас, то је довољан разлог да га не употребите.

Селфи и портрет који је Close Enough генерисао из њега. У овом пару одећа, светло и позадина су нови, коса пада на исту страну, а младежи су на истим странама лица.
Ево шта ми радимо поводом тога. Код плаћених поруџбина провера при отпремању упозорава кад лице заузима више од 55% краће странице фотографије по ширини или више од 80% по висини, поруком „Лице Вам је преблизу камери“. Она мери кадрирање, а не удаљеност, и можете је занемарити. Поруџбина доноси 24 портрета, па има простора да неке одбаците. А новац враћамо кад су испуњена три услова: резултати не личе на Вас, ниједан од 24 није употребљив и селфији су у складу с упутствима. Пишите нам у року од 14 дана од куповине.
Шта овај текст не може да Вам каже
- Колико је која разлика важна. Ниједна од наведених студија не раздваја све четири. Свака је посматрала једну, на другим људима и с другачијим задатком.
- Да ли психологија важи за све. Геометрија важи за сваку камеру. Налази о склоностима, памћењу и избору фотографија потичу углавном од по неколико десетина студената. У студији из 1977. фотографисали су само жене, а за неколико налаза нисмо нашли независну репликацију.
- Ваше пропорције. Клизач користи једну скенирану главу, сведену на висину главе од 23 cm. Ваша глава је другачија.
- Величину једног резултата. Од прве студије из Новог Јужног Велса могли смо да прочитамо само објављени апстракт, који наводи смер ефекта, али не и број. Наш опис поступка потиче из сажетка који је објавио универзитет.
- Колико смо ми непристрасни. Ми продајемо портрете, а „потражите друго мишљење о томе да ли личи на Вас“ згодан је закључак за фирму чији купци понекад кажу да не личи.
Три значења реченице „нешто није у реду с овом фотографијом“
Кад Вам, дакле, сопствена фотографија изгледа погрешно, у питању је једна од три ствари.
Можда је то непознат поглед на Ваше лице: необрнут, са друге удаљености, ухваћен у насумичном тренутку. То су четири разлике на делу, и примећујете их углавном Ви.
Можда је слика променила Ваше лице. Генерисана фотографија то може, а камера не може. То је грешка у слици и можете је одбацити без икаквог доказивања.
Или је фотографија верна, а ипак погрешна за своју намену. То је случај у ком је, у две студије, туђи избор прошао боље од избора онога ко је на фотографији. Питајте неког.
Честа питања
Шта је тачније, огледало или камера?
Ни једно ни друго. Огледало замењује леву и десну страну и показује Ваше лице са двоструке удаљености између Вас и стакла. Камера леву и десну страну оставља онаквима какве их виде други, осим ако селфије чува огледално, и показује лице са места на ком се налазила. Необрнута фотографија снимљена са око једног метра блиска је ономе што види особа преко пута Вас за столом.
Да ли ме други виде као у филтеру „inverted“?
Да, у том смислу што виде оријентацију коју показује филтер „inverted“, и одувек је виде. Филтер не додаје асиметрију. Показује Ваше лице у оријентацији на коју нисте навикли. У експерименту из 2021. године 30 људи гледало се у обичном огледалу и у огледалу које не обрће слику, и 73% је рекло да им је лице у другом мање симетрично. Било је то исто лице.
Зашто ми лице на сликама изгледа криво?
Свако лице је помало асиметрично. У 3D студији на 100 здравих добровољаца разлика између лица и његове огледалне слике била је у просеку 0,8 mm, изражена као средње квадратно одступање. Просек не може да каже колико одступа Ваше лице. Фотографија показује исту асиметрију као огледало, само на другој страни. Ако Вам лице изгледа неравно само на фотографијама или у филтеру „inverted“, једно објашњење је непозната оријентација.
Која камера показује како ме виде други, предња или задња?
Задња, а и предња кад се њене фотографије не чувају огледално. Важна је и удаљеност. Задња камера је често даље, јер телефон држи неко други.
Ако лоше испадам на сликама, да ли лоше изгледам и уживо?
Лоша фотографија то не показује. Фотографија је један тренутак са једне удаљености при једном светлу, а у једном експерименту оцењивачи су насумичне кадрове оценили слабије од истог лица у покрету. Студије наведене овде оцењивале су фотографије и клипове других људи, и ниједна не може да каже како изгледа било која појединачна особа. Људи око Вас виде лице у покрету.
Зашто лоше испадам на фотографијама које сниме други?
Фотографије које сними неко други обично су необрнуте, па показују оријентацију на коју сте најмање навикли. Тренутак бира неко други, а светло и угао нико не намешта за Вас. Светло одозго продубљује сенке испод очију, а камера испод висине очију показује више браде. Удаљеност таквим фотографијама често иде у прилог. Са пар метара пропорције су као на портрету.
Зашто ми нос на селфијима изгледа већи?
Зато што је телефон близу. На скену главе изнад, камера са 30 cm уши приказује умањене на 73% у односу на врх носа, па нос поред њих изгледа велики. Са 2 m уши су на 95%. Држите телефон даље, или користите задњу камеру с веће удаљености па исеците фотографију.
Зашто на Zoom-у и другим видео-позивима изгледам другачије?
Ваш сопствени прозорчић обично је огледалан, веб-камера је често ближе него што би седела особа, а камера лаптопа гледа одоздо, испод висине очију. Остали учесници позива добијају исту удаљеност и угао, само необрнуто.
Може ли неко бити привлачан, а нефотогеничан?
Може. Неласкав непокретан кадар не пресуђује како лице изгледа у покрету. Оцењивачи су насумичне кадрове оценили слабије од клипа из ког потичу. У студији са видео-снимцима 60 мушкараца оцене непокретних кадрова одабраних да изгледају неутрално нису се значајно разликовале од оцена видео-снимака.
Како да видим како изгледам другима?
Томе се приближава кратак видео на ком говорите, а који је неко други снимио са око једног метра и приближно у висини очију. Он показује један угао гледања једног дана.










